Dragana Rodić Aranđelović – Mihajlovi koraci kao da su moji!
,,Uživam u Mihajlovim koracima kao da su moji. Sin mi je donio toliku sreću da više ne razmišljam o mom invaliditetu”.
Ovo su reči Nišlijke Dragane Rodić Aranđelović (36), mlade žene koja je korisnica invalidskih kolica poslije teške saobraćajne nesreće. U svom životu uradila je puno toga, zaista živi punom parom i radi sve ono od čega se njenim vršnjakinjama vrti u glavi.
Završila je ekonomski fakultet, zaposlila se, osnovala udruženje, skakala padobranom sa visine od 3.000 metara, napisala knjigu, udala se za Miloša Aranđelovića. Najvažniji trenutak u njenom životu desio se 20. aprila 2012. godine kada je postala majka.
– Sve što sam uradila u životu izgleda mi nevažno i beznačajno u odnosu na ulogu majke. Moj sin Mihajlo, koga od milošte zovemo Gile, aprila će napuniti dve godine. On je moja najveća ljubav i moj najveći uspeh. Kada sam ga prvi put uzela u naručje, osetila sam iskonsku ljubav. To je zaista neopisivo osećanje. Sada sam majka, srećna i ispunjena žena.
Gile uveliko hoda i trči, a u tom uzrastu deca su svim majkama i očevima veoma teška za čuvanje. Dragana priznaje da nije lako, ali da uz pomoć supruga pobeđuje sve poteškoće.
– Interesantno je da Gile sam stvara svijest o mojoj situaciji. On se od početka, čim je prohodao, sam prilagodio, penje se na kolica i dolazi kod mene. Dešava se da hoće da uzme nešto sa kreveta, kad vidi da ja ne mogu da mu pomognem, on se sam popne. Nema nikakvih problema. Od rođenja ga kupam, presvlačim i hranim.
– Odlučila sam da budem savršena majka mom Giletu, iako sam u invalidskim kolicima. Znala sam da neću moći da hodam, ali to mi nije predstavljalo traumu. Sa Milošem odgajam sina u najvećoj ljubavi. Za mene nema veće sreće nego kad Gile dođe kod mene u naručje i zagrli me.
Prilagođeno po tekstu Vesne Torović | Foto: K. Kamenov
10. 02. 2014.
